Ц-реактивни протеин (CRP) је протеин који производи јетра, а његови нивои у крви значајно расту као одговор на упалу. Његово откриће 1930. године и накнадна истраживања учврстила су његову улогу као једног од најважнијих и најшире коришћених биомаркера у савременој медицини. Значај тестирања CRP лежи у његовој корисности као осетљивог, иако неспецифичног, индикатора упале, што помаже у дијагнози, стратификацији ризика и праћењу широког спектра стања.

1. Осетљив маркер за инфекцију и упалу
Једна од примарних примена CRP је у откривању и лечењу инфекција, посебно бактеријских инфекција. Иако је пораст CRP-а општи одговор на упалу, нивои могу нагло порасти код тешких бактеријских инфекција, често прелазећи 100 мг/Л. Због тога је непроцењив у разликовању бактеријских од вирусних инфекција, јер ове друге обично изазивају умереније повишење. У клиничким условима, CRP се користи за дијагностиковање стања попут упале плућа, сепсе и постоперативних инфекција. На пример, праћење нивоа CRP-а након операције помаже лекарима да рано идентификују компликације попут инфекција рана или дубоких апсцеса, омогућавајући брзу интервенцију. Такође је кључан у лечењу хроничних инфламаторних болести попут реуматоидног артритиса и инфламаторне болести црева (ИБД), где серијска мерења помажу у процени активности болести и ефикасности антиинфламаторне терапије.

2. Процена кардиоваскуларног ризика: hs-CRP
Велики напредак у овој области био је развој тестирања CRP високе осетљивости (hs-CRP). Овај тест мери веома ниске нивое CRP-а, који раније нису били детектовани. Истраживања су утврдила да је хронична, нискостепена упала унутар артеријских зидова кључни покретач атеросклерозе – накупљања плака који може довести до срчаних и можданих удара. hs-CRP служи као снажан биомаркер за ову основну васкуларну упалу.
Америчко удружење за срце препознаје hs-CRP као независни фактор ризика за кардиоваскуларне болести. Особе са нивоима hs-CRP у високо-нормалном опсегу (изнад 3 мг/Л) сматрају се да имају повећан ризик од будућих срчаних догађаја, чак и ако су им нивои холестерола нормални. Сходно томе, hs-CRP се користи за прецизнију процену ризика, посебно код пацијената са средњим ризиком. Ово омогућава персонализованије превентивне стратегије, као што је започињање терапије статинима код особа које иначе не би могле бити лечене само на основу традиционалних фактора ризика.

3. Праћење одговора на лечење и прогнозе
Поред дијагнозе и процене ризика, CRP је одличан алат за праћење одговора пацијента на лечење. Код заразних болести, пад нивоа CRP је снажан показатељ да је антибиотска или антимикробна терапија ефикасна. Слично томе, код аутоимуних стања, смањење CRP-а је у корелацији са успешним сузбијањем упале имуносупресивним лековима. Ова динамична природа омогућава клиничарима да прилагођавају планове лечења у реалном времену. Штавише, стално високи нивои CRP-а често су повезани са лошијом прогнозом код стања која се крећу од рака до срчане инсуфицијенције, пружајући увид у тежину и путању болести.

Ограничења и закључак
Упркос својој корисности, кључно ограничење CRP-а је његова неспецифичност. Повишен ниво указује на присуство упале, али не одређује њен узрок. Стрес, траума, гојазност и хронична стања могу повисити CRP. Стога се његови резултати увек морају тумачити у контексту клиничке историје пацијента, физичког прегледа и других дијагностичких налаза.

Закључно, значај тестирања CRP-а је вишеструк. Од деловања као теста прве линије за акутне инфекције до служења као софистицираног предиктора дугорочног кардиоваскуларног ризика путем hs-CRP-а, овај биомаркер је незаобилазан алат у арсеналу лекара. Његова способност објективног мерења и праћења упале значајно је побољшала негу пацијената у дијагнози, вођењу лечења и прогностичкој процени у бројним медицинским специјалностима.