Светски дан борбе против гојазности: Потенцијалне болести изазване гојазношћу

Четврти март је Светски дан борбе против гојазности, који има за циљ да нас подсети на глобални здравствени проблем гојазности.Гојазност није само ствар облика тела; то је хронична болест коју је дефинисала СЗО и главни фактор који доприноси многим другим хроничним болестима.

Гојазност, посебно накупљање висцералне масти, може изазвати низ озбиљних здравствених проблема. У наставку су наведене потенцијалне болести изазване гојазношћу, категорисане по телесним системима:

1. Метаболички систем

- II ДијабетесОво је једна од најчешћих компликација гојазности. Гојазност доводи до инсулинске резистенције, што значи да ћелије тела нису осетљиве на инсулин. Ово спречава ефикасно коришћење глукозе за енергију, што доводи до високог нивоа шећера у крви.

- Дислипидемија (висок холестерол): Метаболизам масти је често поремећен код особа са гојазношћу. Ово се обично манифестује као повишени триглицериди и ЛДЛ холестерол („лош“ холестерол) и смањени ХДЛ холестерол („добар“ холестерол), што убрзава оштећење крвних судова.

- Хиперурикемија и гихт: Гојазност утиче на метаболизам и излучивање мокраћне киселине, повећавајући њен ниво у крви и повећавајући ризик од развоја гихта.

2. Кардиоваскуларни систем

- Хипертензија: Да би снабдевало крвљу већу телесну масу, срце мора да ради јаче, а васкуларни отпор се повећава, што доводи до вишег крвног притиска. Гојазност је примарни фактор ризика за есенцијалну хипертензију.

- Коронарна болест срца и инфаркт миокарда: Висок холестерол, висок крвни притисак и висок шећер у крви оштећују ендотел (унутрашњу облогу) артерија, што доводи до атеросклерозе. Ово може сузити или блокирати коронарне артерије (које снабдевају срце крвљу), узрокујући ангину или срчани удар.

- Срчана инсуфицијенција: Дуготрајни прекомерни рад може проузроковати задебљање срчаног мишића и његово на крају слабљење, смањујући његову способност да ефикасно пумпа крв, што доводи до срчане инсуфицијенције.

- Мождани удар: Атеросклероза такође утиче на церебралне крвне судове. Блокада или пуцање ових крвних судова може довести до можданог удара.

3. Респираторни систем

- Апнеја у сну: Ово је озбиљно и често стање код особа са гојазношћу. Вишак масног ткива око врата може да притисне горње дисајне путеве током спавања, узрокујући понављајуће паузе у дисању. То доводи до недостатка кисеоника, ремети сан и повећава ризик од хипертензије, аритмија и изненадне смрти.

- Астма: Хронична упала повезана са гојазношћу може утицати и на дисајне путеве, повећавајући ризик од развоја астме или отежавајући контролу постојеће астме.

4. Систем за варење

- Неалкохолна масна болест јетре (НАМБЈ): Вишак масти се накупља у ћелијама јетре. Ово може напредовати од једноставне масне јетре (стеатозе) до неалкохолног стеатохепатитиса (НАХ), што на крају може довести до цирозе или чак рака јетре.

- Гастроезофагеална рефлуксна болест (ГЕРБ): Повећан абдоминални притисак услед вишка масти може потиснути желудачну киселину назад у једњак, узрокујући горушицу и регургитацију. Хронични ГЕРБ повећава ризик од рака једњака.

- Жучни каменци: Особе са гојазношћу често имају већу концентрацију холестерола у жучи, што повећава вероватноћу кристализације и формирања камена у жучној кеси.

5. Мускулоскелетни систем

- Остеоартритис: Прекомерна телесна тежина врши огроман притисак на зглобове који носе тежину, попут колена, кукова и скочних зглобова, убрзавајући хабање хрскавице и доводећи до остеоартритиса и хроничног бола.

6. Репродуктивни и уринарни системи

- Код жена: Гојазност ремети хормонску равнотежу, што доводи до менструалних неправилности, ановулације (недостатка овулације) и касније неплодности. Током трудноће, гојазност повећава ризик од гестацијског дијабетеса, прееклампсије и рађања велике бебе (макрозомија).

- Код мушкараца: Гојазност може довести до смањења нивоа андрогена (тестостерон) нивои и релативно виши нивои естрогена, што доприноси сексуалној дисфункцији и неплодности.

- Стресна уринарна инконтиненција: Повећан абдоминални притисак од вишка масти може притиснути бешику, што доводи до цурења урина током активности попут кашљања, кијања или скакања.

7. Ментално и психолошко здравље

- Депресија и анксиозност: Особе са гојазношћу могу се суочити са друштвеном стигмом, предрасудама и дискриминацијом због величине тела, што доводи до ниског самопоштовања, друштвене изолације и већег ризика од поремећаја расположења попут депресије и анксиозности.

8. Ризик од рака

Међународна агенција за истраживање рака (IARC) је утврдила да је гојазност повезана са повећаним ризиком од најмање 13 врста рака, укључујући:

- Аденокарцином једњака
- Колоректални карцином
- Рак дојке (постменопауза)
- Рак ендометријума
- Рак бубрега
- Рак јетре
- Рак панкреаса
- Рак желуца
- Рак јајника
- Рак жучне кесе
- Рак штитне жлезде
- Мултипли мијелом
- Менингиом

Укратко, гојазност није само питање физичког изгледа, већ системска болест која погађа цело тело. Може значајно скратити животни век и умањити квалитет живота.

Охрабрујућа вест је да се многи од ових здравствених ризика повезаних са гојазношћу могу преокренути или побољшати научним управљањем телесном тежином. Чак и губитак 5%-10% телесне тежине може имати веома позитиван утицај на крвни притисак, ниво шећера у крви и холестерола.

На Светски дан гојазности, разумевање ових информација и већа пажња на здравље су значајне. Ако се ви или неко кога познајете бори са овим, да ли бисте желели конкретан савет о научним методама за мршављење?